Životna sredina i klimatske promene su važne
Važno je razumeti kako se klima menja, kako bismo mogli da se pripremimo za budućnost. Šta će se dogoditi ukoliko se globalno zagrevanje nastavi? Kako ga sprečiti? Ko će izvući deblji kraj?
Šta je životna sredina?
Životna
sredina
je skup svih prirodnih i radom stečenih vrednosti, čiji kompleksni međusobni
odnosi čine okruženje, prostor i uslov za život.
Činioce životne sredine čine zemiljište, voda, vazduh, flora i fauna koji su sadržani u sferama planete Zemlje.
Šta je zagađivanje životne sredine?
Zagađivanje životne sredine je unošenje štetnih materija u životnu sredinu. Najčešće je uzrokovano ljudskim potrebama za širenjem gradova i industrije koje narušava zdravlje ljudi i ekosistem. Kao što je gore navedeno, najčešći je zagađivač čovek.
Koji su najčešći izvori zagađenja?
Izvori
zagađenja su često izdvojeni u dve grupe, čime su podeljeni na prirodne i
veštačke. (Dole naznačena podela se vezuje za zagađenje vazduha.)
Prirodni
izvori zagađenja su:
●
požari,
●
vulkani,
●
deflacija (raznošenje zemlje i peska),
●
mineralni i termalni izvori (CO2, CO, SO2 i
dr.),
● kosmička prašina,
● okeani (CO2, CO i aerosoli)...
Veštački
izvori su:
●
industrijski objekti,
●
elektrane,
● saobraćaj,
● kućna ložišta...
Šta su klimatske promene?
Prosečna
temperatura planete Zemlje je oko 15 stepeni Celzijusa, mada je ova temperatura
u prošlosti bila mnogo viša, tj. niža. Naučnici veruju da temperatura Zemlje
proteklih godina raste brže u odnosu merenja rađena u prošlosti.
Gasovima
efekta staklene bašte zagreva se niža atmosfera i površina Zemlje, što daje
mogućnost života na Zemlji. Međutim, mešanjem čoveka u tok prirode, stvara se višak energije koji povećava temperaturu. Upravo ovaj fenomen predstavlja klimatske
promene ili globalno zagrevanje.
Naučnici očekuju da će globalna temperatura porasti za najmanje1,5 stepeni Celzijusa do 2030. godine.
Ko je najugroženiji?
Zagrevanjem
planete dolazi do ekstremnih vremenskih prilika, kao što su abnormalne vrućine,
poplave i suše. Nažalost, najpogođeniji bivaju oni koji najmanje doprinose
globalnom zagrevanju.
Klimatska
kriza će, kako se veruje, najviše uticati na Afriku. Iako afrički kontinent
čini samo 4% globalnih emisija ugljen-dioksida, veliko siromaštvo stanovništva
će onemogućiti snabdevanje odbranom i resursima za oporavak od klimatskih
promena.
Porast
nivoa mora i okeana, promene u obrascima padavina i ekstremne vremenske prilike
su već velika pretnja po zdravlje ljudi, živi svet, bezbednost hrane i vode, ali i po ekonomski razvoj kontinenta.Temperatura u Africi je već porasla
za 1 stepen Celzijusa.
Kako se izboriti sa klimatskim promenama?
Kao
zaključak, potrebno je navesti načine kojima bismo mogli sprečiti globalno
zagrevanje i sve ostale posledice klimatskih promena.
Kao
pojedinac, poterbno je pojednostaviti svakodnevne aktivnosti koje doprinose
zagađenju i uništavanju životne sredine, voditi računa o potrošnji čiste pijaće
vode, o emisiji štetnih gasova...
Međutim,
pored ličnog doprinosa u našim privatnim životima, potrebno je da se kao
društvo udružimo i angažujemo protiv nepotrebne i nezdrave industrijalizacije,
korišćenje neobnovljivih resursa svesti na minimum (a zagađenje obnovljivih
iskoreniti), i, pre svega, informisati što više ljudi o postojećem problemu.
Kao
što kaže stara indijanska poslovica, potrebno
je da budemo svesni da planetu Zemlju nismo nasledili od naših predaka, već smo
je pozajmili od naših potomaka.
STANIMO SVI
ZAJEDNO UZ NAŠU PLANETU, IMAMO JE SAMO JEDNU!