понедељак, 28. фебруар 2022.

Životna sredina i klimatske promene su važne

 

Životna sredina i klimatske promene su važne


Važno je razumeti kako se klima menja, kako bismo mogli da se pripremimo za budućnost. Šta će se dogoditi ukoliko se globalno zagrevanje nastavi? Kako ga sprečiti? Ko će izvući deblji kraj?


Šta je životna sredina?

Životna sredina je skup svih prirodnih i radom stečenih vrednosti, čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, prostor i uslov za život.

Činioce životne sredine čine zemiljište, voda, vazduh, flora i fauna koji su sadržani u sferama planete Zemlje.


Šta je zagađivanje životne sredine?

Zagađivanje životne sredine je unošenje štetnih materija u životnu sredinu. Najčešće je uzrokovano ljudskim potrebama za širenjem gradova i industrije koje narušava zdravlje ljudi i ekosistem. Kao što je gore navedeno, najčešći je zagađivač čovek.


Koji su najčešći izvori zagađenja?

Izvori zagađenja su često izdvojeni u dve grupe, čime su podeljeni na prirodne i veštačke. (Dole naznačena podela se vezuje za zagađenje vazduha.)

Prirodni izvori zagađenja su:

      požari,

      vulkani,

      deflacija (raznošenje zemlje i peska),

      mineralni i termalni izvori (CO2, CO, SO2 i dr.),

      kosmička prašina,

     okeani (CO2, CO i aerosoli)...

Veštački izvori su:

      industrijski objekti,

      elektrane,

      saobraćaj,

●   kućna ložišta...


Šta su klimatske promene?

Prosečna temperatura planete Zemlje je oko 15 stepeni Celzijusa, mada je ova temperatura u prošlosti bila mnogo viša, tj. niža. Naučnici veruju da temperatura Zemlje proteklih godina raste brže u odnosu merenja rađena u prošlosti.

Gasovima efekta staklene bašte zagreva se niža atmosfera i površina Zemlje, što daje mogućnost života na Zemlji. Međutim, mešanjem čoveka u tok prirode, stvara se višak energije koji povećava temperaturuUpravo ovaj fenomen predstavlja klimatske promene ili globalno zagrevanje.

Naučnici očekuju da će globalna temperatura porasti za najmanje1,5 stepeni Celzijusa do 2030. godine.


Ko je najugroženiji?

Zagrevanjem planete dolazi do ekstremnih vremenskih prilika, kao što su abnormalne vrućine, poplave i suše. Nažalost, najpogođeniji bivaju oni koji najmanje doprinose globalnom zagrevanju.

Klimatska kriza će, kako se veruje, najviše uticati na Afriku. Iako afrički kontinent čini samo 4% globalnih emisija ugljen-dioksida, veliko siromaštvo stanovništva će onemogućiti snabdevanje odbranom i resursima za oporavak od klimatskih promena.

Porast nivoa mora i okeana, promene u obrascima padavina i ekstremne vremenske prilike su već velika pretnja po zdravlje ljudi, živi svet, bezbednost hrane i vode, ali i po ekonomski razvoj kontinenta.Temperatura u Africi je već porasla za 1 stepen Celzijusa.


Kako se izboriti sa klimatskim promenama?

Kao zaključak, potrebno je navesti načine kojima bismo mogli sprečiti globalno zagrevanje i sve ostale posledice klimatskih promena.

Kao pojedinac, poterbno je pojednostaviti svakodnevne aktivnosti koje doprinose zagađenju i uništavanju životne sredine, voditi računa o potrošnji čiste pijaće vode, o emisiji štetnih gasova...

Međutim, pored ličnog doprinosa u našim privatnim životima, potrebno je da se kao društvo udružimo i angažujemo protiv nepotrebne i nezdrave industrijalizacije, korišćenje neobnovljivih resursa svesti na minimum (a zagađenje obnovljivih iskoreniti), i, pre svega, informisati što više ljudi o postojećem problemu.

Kao što kaže stara indijanska poslovica, potrebno je da budemo svesni da planetu Zemlju nismo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naših potomaka.

 

STANIMO SVI ZAJEDNO UZ NAŠU PLANETU, IMAMO JE SAMO JEDNU!











Životna sredina i klimatske promene su važne

  Životna sredina i klimatske promene su važne Važno je razumeti kako se klima menja, kako bismo mogli da se pripremimo za budućnost. Št...